МАШИНСКИ ТЕХНИЧАР - НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ
Подручје рада: Машинство и обрада метала
Трајање школовања: 4 године
Машинки техничар је занимање које од ученика захтева особине као што су: одговорност,
прецизност и савесност на раду те пословна комуникативност у сарадничким и
руководећим пословима.
Стручне квалификације:
· планира, припрема, организује и контролише рад појединца, групе, одељења или
производне јединице обраде метала;
· бира одговарајући
материјал за пројектовање производа;
· пројектује све врсте
машинских елемената и конструкција;
· примењује рачунар
при обављању тих послова итд.;
· комуницира са сарадницима и пословним партнерима;
· дефинише контролу
квалитета;
· води рачуна о рационалном коришћењу средстава рада, енергије, материјала и времена.
Опис послова
Машински техничари се баве пословима везаним за градњу, пројектовање, одржавање
и употрбу алата и машина.
Могу радити на конструкцији машина и алата, на припреми и вођењу производње
машинских делова и алата као и у контроли руковања и одржавања алатних машина у
производним погонима. Они су у тиму са машинским инжењерима при конструисању машина
и алата. Јако је сложен посао који захтева налажење оптималних решења у погледу
оптерећења, брзине и димензија машине као и сигурности и лакоћи његове употребе.
При конструкцији алата машински техничар прорачунава силе на алату у одређеним
радним условима и врсти обраде па по томе одређује материјал и предлаже димензије
и облик алата. Спроводе и проверу квалитета и функције готовог производа, машина
или елемената машина различитим мерењима (обима, силе, површине, снаге, тежине,
брзине окретања, дужине, површине и сл. ) у односу на прописане стандарде
узимајући у обзир и допуштена одступања (толеранције). Добијени подаци служе за
давање атеста и за израду упутстава за правилно коришћење.
Они такође скицирају и прорачунавају различите елементе машина (елементе за
спајање и растављање,осовине, опруге, зупчанике, итд.). Прво се израђује скица неког
елемента машине и њене функције, затим се одређује место изложености највећим напрезањима,
проучавају димензије „опасних пресека“, а затим и друге димензије и на крају
одређује коначан облик елемента машине и њена уклапања у машину. Уз наведено трба
одабрати материјал за израду елемента машине и то на основу конструкционих прорачуна
статичких и динамичких оптерећења. Машински техничари се за све ово служе
приручницима с подацима о техничким материјалима и њиховој обради и стандардизацији
елемената машина.
Такође се баве и техничким цртањем где израђују техничку документацију у сарадњи
са инжењерима архитектуре, грађевинства, машинства и бродоградње. Нацрте или скице
приказују машине са свим техничким појединостима, тачним димензијама снимљених из
свих углова и описом специјалних материјала од којих ће бити израђени. У свом раду
служе се све више рачунаром, који – опремљен одговарајућим програмима ( АрцхиЦад, АутоЦад ) – убрзава израду
нацрта и олакшава умножавање нацрта
